Vakcinacija da ili DA?

Veliki kašalj (Pertussis) u savremenom društvu

Kada su u pitanju razvijene zemlje, neke od njih a pre svih SAD, Nemačka i Australija, su uvele revakcinaciju predškolske dece, adolescenata i odraslih u određenom uzrastu, a ne samo revakcinaciju zdravstvenih radnika i lica koja rade u ustanovama za brigu o deci.
Dete dobija jednu dozu DTaP vakcine pred polazak u školu (4-6 godina života). U uzrastu od 11-12 godina ravakcinišu decu primenom TdaP vakcine (vakcina protiv tetanusa sa smanjenim sadržajem difteričnog toksoida i sa acelularnom komponentom protiv velikog kašlja). Uz to uveden je  kalendar nadokanade za adolescente do 18 godina života. Odrasle takođe revakcinišu jednom dozom TdaP, umesto dT ili TT vakcine, u uzrastu od 30 godina, s tim što se razmatra da se ista vakcina daje na svakih 10 godina. Cilj je da se smanji broj rezervoara zaraze za odojčad koja su najranjivija i podložna teškom obliku bolesti.

U SAD  je izdata federalna preporuka da se sve odrasle osobe revakcinišu protiv velikog kašlja. Samo u državi Masačusets obolevale su stotine ljudi svake godine, a nakon uvođenja revakcinacije odraslih broj novoobolelih je u značajnom padu iz godine u godinu od 2007. godine. U periodu od 2001 do 2011 godine situacija se bitno izmenila nakon uvođenja revakcinacije. Dok je u toku 2004. godine registrovano 1730 obolelih da bi u 2011. godini broj oboleilih pao na 275. Po rečima kolegnice Ann McCobb „ Čak i jedan slučaj je značajan jer se radi o  oboljenju koje se lako prenosi  a to se može sprečiti“.

Drugi, kao dr Al Demaria, direktor odeljenja za kontorlu bolesti države Masačusets, smatraju da proširenje  programa imunizacije na odraslu populaciju utiče na smanjenje obolevanja u celoj zajednici i smanjuje šansu za prenošenje bolesti koja može da ugrozi život odojčadi i male dece i dodaje „ Generalno, stope obolevanja su niže nego ikad kod tinejdžera i mlađih odraslih osoba. Vidimo pad broj obolelih. Proširenje programa imunizacije je najverovatniji razlog za ovu bolju situaciju“

Pored toga  medicinska sestra iz Framingham-a Laurie Courtney koja učestvuje u istraživanju slučajeva kaže „ Zdrava odrasla osoba može biti bolesna mesecima ali će se oporaviti bez posledica, ali odojčad kao i najstarije osobe ne podnose bolest tako dobro jer nisu u stanju da se izbore sa tim teškim kašljem kod kojeg se celo telo napreže.“

U Masačusetsu se ne registruju ni epidemije velikog kašlja, za razliku od Kalifornije gde je to slučaj. Dr. Sean Palfrey, profesor pedijatrije pri Medicinskom centru u Bostonu (Boston Medical Center), komentarisao je situaciju proširenja programa imunizacije kao „unapređenje“ kolektivnog imuniteta odnosno što se više ljudi vakciniše to je ukupna otpornost populacije prema određenoj bolesti veća.  „Koncept kolektivnog imuniteta je velika stvar u svemu što radimo. Što se više trudimo da smanjimo životni prostor  bakterijama i virusima, to će oni ređe dovoditi do razvoja bolesti“ kaže Palfrey. Pre uvođenja revakcinacije najveći broj obolelih je bio uzrasta od 11 do 15 godina. Sada se obolevanje pomerilo prema starijima od 21 godine koji čine više od 40% obolelih godišnje. Koliko odraslih tačno oboleva nije poznato ali je sigurno da je broj obolelih mnogo veći od registrovanog. Vakcinacija je rutinski posao u pedijatriji, ali kada je u pitanju odrasla populacija pogrešno se misli da su odrasli doživotno imuni na oboljenja poput velikog kašlja. Imunitet kod ove bolesti je 5 do 10 godina i odrasla osoba u životu može da oboli 3 do 5 puta, a da to i ne zna i svaki put predstavlja rezervoar zaraze za odojčad i malu decu.

U Vojvodini, kao i u celoj zemlji, veliki kašalj je sveden na pojedinačne slučajeve sa povoljnim ishodom. To je posledica ne samo primene vakcine već i široke upotrebe antibiotika.  Poslednji smrtni slučaj od velikog kašlja je registrovan 1970. godine, a poslednjih godina registrujemo pojedinačne slučajeve velikog kašlja kod neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih obveznika. Treba priznati da nismo u mogućnosti da ga pravovremeno dijagnostikujemo i da ga verovatno ima više nego što mi vidimo.

U situaciji smo da je potrebno da unapredimo laboratorijsku dijagnostiku i nadzor nad ovom bolešću kako bi predložili odgovarajuće mere odnosno razmotrili potrebu za proširenjem programa imunizacije  i uvođenjem revakcinacije predškolske dece,  adolescenata i odraslih, kao i određenih kategorija zaposlenih.