Vakcinacija da ili DA?

Šta smo postigli primenom vakcina u poslednjih 50 godina?

Među svim merama prevencije zaraznih bolesti, imunizacija predstavlja najbržu, najefikasniju i ekonomski najviše opravdanu meru, koja je direktno uticala na smanjenje obolevanja i umiranja od zaraznih bolesti. Zahvaljujući imunizaciji struktura zaraznih bolesti u čitavom svetu se bitno izmenila. Mnoga oboljenja, koja su predstavljala prvorazredne zdravstvene problem jer su dovodila do obolevanja ogromnog broja ljudi, do značajnog broja smrtnih slučajeva kako dece tako i odraslih i značajnog broja osoba učinila hendikepiranim usled razvoja komplikacija bolesti, danas su u razvijenom delu sveta eliminisana ili svedena na povremeno javljanje pojedinačnih slučajeva bolesti bez srtnih ishoda i invaliditeta. Stoga se s pravom smatra da sa izuzetkom obezbeđenja zdrave vode za piće, nijedna druga mera, nije imala takav dominantan uticaj na smanjenje umiranja i porast broja stanovnika.

Mada se između termina vakcinacija i imunizacija često ne pravi razlika. Vakcinacija predstavlja postupak davanja vakcine, a aktivna imunizacija specifičnu meru sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti
Šta je imunizacijom postignuto u Vojvodini? Od 1963. godine do danas, u Vojvodini nije registrovan nijedan slučaj dečije paralize. Zahvaljujući visokom obuhvatu imunizacijom pre svega dece i održavanjem visokog obuhvata, difterija je u Vojvodini, kao i u celoj zemlji eliminisana. Poslednja tri slučaja difterije registrovana su 1977. godine. Tetanus je danas problem nevakcinisanih osoba najstarije životne dobi. Veliki kašalj je sveden na pojedinačne slučajeve sa povoljnim ishodom. Poslednji smrtni slučaj od velikog kašlja je registrovan 1970. godine, a poslednjih godina registrujemo pojedinačne slučajeve velikog kašlja kod neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih obveznika, iako treba priznati da nismo u mogućnosti da ga pravovremeno dijagnostikujemo i da ga verovatno ima više nego što mi vidimo. O tome ćemo govoriti više u narednim tekstovima. Povoljna epidemiološka situacija je prisutna i kada posmatramo male boginje, zauške i rubelu u Vojvodini. Od 2001.godine do početka 2007. godine u Vojvodini nije registrovan nijedan slučaj malih boginja. U toku 2007. godine registrovana je epidemija malih boginja koja je bila sa 10 puta manjim brojem obolelih u odnosu na epidemije malih boginja u zemljama Zapadne Evrope registrovane poslednjih godina. Obolevanje od zaušaka je značajno smanjeno i sada registrujemo pojedinačne slučajeve i manje epidemije kod nevakcinisanih ili onih kod kojih je došlo do slabljenja vakcinalnog imuniteta. Vakcinacija protiv rubele uvedena je 1993. godine, a u 2005. godini u Vojvodini su registrovani samo pojedinačni slučajevi obolenja. Od uvođenja imunizacije protiv hemofilusa influence tipa b do danas, nije registrovan smrtni ishod usled meningitisa koji ova bakterija može da prouzrokuje. Od vakcinacije protiv hepatitisa B prave rezultate ćemo videti već 2018. godine i očekjemo da će bolest biti praktično eliminisana u uzrastu do 24 godine što dovodi i do pada obolevanja od svih oblika hepatitisa B i komplikacija poput hepatocelularnog karcinoma u kasnijem životnom dobu. Možemo da kažemo da je u Vojvodini zdravstvena služba imunizacijom postigla značajne uspehe u borbi protiv zaraznih bolesti zahvaljujući povećanju i održavanju visokog obuhvata pojedinim vakcinama. Imunizacija je jedina mera koja može da iskoreni neku bolest. Eradikacija ili iskorenjivanje velikih boginja –najveći uspeh u istoriji medicine – učiniti da na neke bolesti više nema. Šta više od ovoga treba da tražimo?