Vakcinacija da ili DA?

Male boginje nova stara pretnja

Male boginje (measles, morbilli) u ovom trenutku predstavljaju prioritet u oblasti javnog zdravlja u EU, zbog ponovne pojave masovnih epidemija u zemljama zapadne Evrope.
Sve je počelo 1998. godine kada je u Velikoj Britaniji objavljena studija o navodnoj povezanosti autizma sa vakcinom protiv malih boginja. Izvesni dr Andrew Wakefield (Endrju Vejkfild) inače hirurg, objavio je članak u časopisu Lancet. Objavljivanje članka je u javnosti izazvalo ogroman strah od vakcine I roditelji su počeli da odbijaju vakcinaciju dece u Velikoj Britaniji. To je za rezultat imalo pad obuhvata vakcinacijom ispod 80% I pojavu malih boginja u epidemijskoj formi.

Iako su kasnije na naučnoj osnovi dokazane ozbiljne greške unutar studije, autori odustali od svojih navoda I dokazana prevara samog Wakefield-a, neosnovani strah od vakcine prisutan je I danas.

Sam Wakefield je izgubio lekarsku licencu, a Lancet je izvršio povlačenje članka. Neki, poput Dr Charlie Easmon-a osnivača zdravstvene ustanove “ Your Excellent Health Service“, sa sedištem u Harley Street, u Londonu, specijalizovane za medicinsko zbrinjavanje putnika u međunarodnom saobraćaju, medicinu rada, mentalno zdravlje smatraju je da je opisana situacija „tempirana bomba“ koja je samo čekala da eksplodira. Posledice se ogledaju već kod tinejdžera u Velikoj Britaniji koji zbog oboljevanja od malih boginja izostaju iz škole u ključno trenutku i to utiče na njihovu mogućnost daljeg akademskog uspeha i upisa na kvalitetne univerzitete. Kod radno sposobnog stanovništva dolazi do problema prilikom periodičnih zdravstvenih pregleda zaposlenih što pravi probleme kako samim zaposlenima tako i poslodavcima. Pored svega javljaju se zdravstveni problemi usled komplikacija obolevanja od malih boginja, zaušaka i rubele u vidu nesposobnosti kognitivnih poremećaja, gluvoće, encefalitisa, a ponekad dolazi i do smrtnih ishoda.

Međutim, jednom posejan, strah se proširio i na druge zemlje prvenstveno zapadne Evrope I SAD, a u manjoj meri i ostale zemlje. Male boginje su danas endemska bolest u Velikoj Britaniji, javljaju se u obliku masovnih epidemija u Evropi sa više hiljada obolelih gde kod svakog hiljaditog obolelog dolazi do smrtnog ishoda. U pet zemalja u Evropi (Francuska, Italija, Španija, Nemačka i Rumunija) registrovano je oko 90% od 30.000 slučajeva tokom 2011. godine iako u tim zemljama živi samo polovina stanovništva EU. Nisu samo deca zahvaćena epidemijom. U Francuskoj više gde je obolelo preko 14.000 ljudi čine osobe starije od 15 godina. Samo Island i Kipar nisu registrovali obolevanje tokom 2011. godine, a u 24 od 29 zemalja EU broj obolelih je viši u 2011, u odnosu na 2010. godinu.

Situacija nije bolja ni na istoku, naime Rusija i Ukrajina sada registruju epidemijsku pojavu bolesti, a posebno je značajna Ukrajina i to njen zapadni deo gd ej broj obolelih velik. Naime Ukrajina je domaćin Evropskog prvenstva u fudbalu u junu 2012. godine i postoji bojazan od zaražavanja brojnih navijača i kasnijeg prenosa u zemlje EU i posledične pojave novog epidemijskog talasa. Ovom problemu ECDC i SZO posvećuju posebnu pažnju i sporovde se brojne aktivnosti kako bi se rešio potencijalni problem.

Važno je napomenuti da je od posebnog značaja sprečavanje bolesti kod dece uzrasta od 1 do 4 godine gde male boginje imaju višu smrtnost. Obolevanje u kasnijem uzrastu je uglavnom blaže i komplikacije, a time i smrtni ishodi mnogo ređi, što se vidi u zemljama zahvaćenim epidemijama. Do bolesti dolazi kod onih koji nikada nisu vakcinisani ili je došlo do slabljenja i postepenog gubitka vakcinom stečenog imuniteta do čega dolazi nakon 5 godina od poslednje vakcinacije. U drugom slučaju je bolest mnogo blaža nego kod nevakcinisanih. Poseban rizik postoji kod osoba koje imaju neko stanje smanjene otpornosti ( imunodeficijencije). Ove osobe ne mogu da se vakcinišu jer je u pitanju živa vakcina koje je kontraindikovana u ovim stanjima, a bolest je teža i verovatnoća komplikacija, kako malih boginja tako i osnovne bolesti, veća. Ove osobe se štite pre svega vakcinacijom bliskih kontakata odnosno ljudi iz neposrednog okruženja, domaćinstva. Visok kolektivni imunitet do kojeg dolazi visokim obuhvatom vakcinacijom u jednoj zemlji čini ne samo vakcinisane već i imunosuprimirane osobe bezbednim.

Rešenje za navijače, a i za sve ostale, je jednostavno – vakcinišite se barem jednom dozom vakcine ako ste ranije vakcinisani, a ako niste primite dve doze u razmaku od mesec dana!